Celijakija – život bez glutena

Celijačna bolest (celijakija) predstavlja trajni oblik nepodnošenja glutena pšenice, raži i ječma. Pitanje podnošenja ovsenog brašna, za sada, ostaje otvoreno.

Celijakija se otkriva u svim životnim dobima, najčešće u detinjstvu. Nešto je češća kod osoba ženskog pola. U Zapadnoj Evropi se registruje kod 1:100-200, što ukazuje da je i u našoj zemlji ima kod oko 30 000 do 70 000 stanovnika.
Bolest često ostaje dugo prikrivena (nemanifestna), a ukoliko se ispoljava, može biti tipična ili netipična.
Glavni simptomi tipičnog oblika bolesti su: gubitak apetita, učestale i obilne stolice, gubitak na telesnoj težini, uvećanje trbuha, apatija i zaostajanje u rastu i razvoju, a netipičnog tvrdokorna anemija, nizak rast, oštećenje zubne gleđi, bolovi u stomaku, znaci oštećenja jetre, kašnjenje u pubertetu i drugi.

Dijagnoza bolesti se postavlja biopsijom sluznice tankog creva, dok serološka ispitivanja nemaju dijagnostičku vrednost, ali su značajna u otkrivanju netipičnih i nesimptomatskih formi bolesti.

Simptomi bolesti celijakije

Najčešći znaci su pojedinačni ili u kombinaciji:

• često povraćanje i mućnina, abdominalni bol, bolovi u kostima, glavobolja
• proliv, obilna, masna i jako zaudarajuća stolica
• zatvor (neke osobe više pate), oticanje
• hronični umor, slabost, bezvoljnost, razdražljivost; smanjena koncentracija
• nadutost, grčevi i gasovi u stomaku
• mlitava muskulatura, osetljivost kože (pečenje, bridenje, svrab)
• zastoj u razvoju osobe, anemija
• opadanje telesne težine.

Kako se leči celijakija?
Strogim pridržavanjem ishrane bez gluten, dolazi do potpunog nestanka simptoma bolesti bez upotrebe lekova. Ishrana bez glutena obezbeđuje obolelom optimalno zdravstveno stanje, pacijent se oseća bolje, tegobe nestaju, a telesno i duševno stanje se poboljšava. Dolazi do normalizacije sluznice tankog creva, telo apsorbuje i iskorišćava hranjive sastojke, normalizuje se telesna težina.

Šta je gluten i kako deluje na organizam?
Gluten (glue) je proteinski molekul dva proteina (glijadina i gluteina) koji se nalaze približno u jednakim promerima u jezgru (endospermu) pšenice i nekih žitarica. To je visoko proteinski ostatak koji je veoma bogat proteinima, ugljenim hidratima, kalcijumom i vitaminima grupe B. Nerastvorljiv je u kiseloj sredini (želucu), a asimilira se u crevima. Osim pomenutog glutena poznato je nepovoljno delovanje i drugih prolamina: sekalina (iz raži), hordeina (iz ječma) i avenina (iz zobi). Sve četiri frakcije glijadina izazivaju manje više glutensku enteropatiju (alergiju na žitarice). Postoji i lizin, bazna diamo-monokarboksilna esencijalna kiselina, koja se nalazi u proteinima štira (naročito u baznim jedarnim proteinima, histaminima). Kod nekih osoba izaziva glutensku enteropatiju, sindrom loše crevne apsorpcije. Gluten stvara problem s varenjem, pošto je njegova mreža teška za razlaganje i samo se delimično svari. Ako je glutenska hrana nedovoljno sažvakana, glavni je uzrok crevnih zapaljenja i alergija. Gluten slabi zidove tankog creva, delujući na male resice (poput turpije) koje se nalaze na sluznici tankog creva koje usvajaju hranljive materije. Na taj način crevne resice imaju smanjenu sposobnost za apsorpciju hranljivih materija. Usled nadraženosti oštećenih crevnih resica organizam stvara zaštitni sloj sluzi koji čini još težim prolaz hranljivih materija kroz crevni zid. Tako gluten, posebno pšenični, uzrokuje tipične bolesti slabog varenja. Kada je crevni zid oštećen, postaje propustljiv i za veće molekule od normalnih, pa delimično svarene belančevine i bakterijski toksini ulaze u krvotok izazivajući alergiju i slabljenje imunog sistema. Sluz koju stvara gluten, osim u tankim crevima, može se naći i u glavi. Osobe sa ovakvim nakupinama ne mogu se opustiti, osetljive su, eksplozivne, i u slučaju alergije mozga, naklonjene su epilepsiji i mentalnim bolestima. Kasnije nakupljanje sluzi (mukus), može da ima za posledicu i gluvoću. Zbog poremećaja metabolizma, pšenični skrob se u njihovom organizmu uglavnom pretvara u telesne masti, umesto u energiju. Osim pšeničnih namirnica i prerađevina i mnoge druge namirnice često sadrže dodati gluten.
Zaceljivanje propustljivih oštećenih creva – Patrik Holvord ekspert za ishranu, preporučuje semenke susama, suncokreta i bundeve sa vitaminom biotinom, koji zajedno sa B6, cinkom i magnezijumom pomažu organizmu da pravilno iskoristi masne kiseline.

Osnovu terapije ovog poremećaja čini dijeta bez glutena. Ukoliko su na striktnoj dijeti, ove osobe su zdrave, a u protivnom potencijalno teški bolesnici.
Bezglutenskom se dijetom dakle, sprečavaju brojne komplikacije bolesti kao što su zaostajanje u rastu i razvoju, malokrvnost, oštećenje zuba, promene u ponašanju i razvoju ličnosti, bolovi u trbuhu i drugi poremećaji varenja, osećaj hroničnog umora, sterilitet u generativnom periodu i različiti maligniteti u poznim godinama života.

Šta je bezglutenska dijeta?
Ovaj režim ishrane podrazumeva isključenje sve hrane koja sadrži ili može da sadrži gluten. Bitno je istaći da i najmanje količine glutena mogu biti štetne, nažalost na etiketama proizvoda hrane često nije notiran („skriveni gluten“).

„Skriveni gluten“ se može naći u svim suhomesnatim industrijskim proizvodima (viršle, kobasice, mesni naresci, paštete, salame, šunke…) zatim u ćevapima, pljeskavicama, kandiranom i sušenom voću, brojnim zamrznutim proizvodima gotove hrane, voćnim jogurtima, pudinzima, voćnim sirupima, sladoledu, pa čak i u bombonama, čokoladama, itd.
Poštovanje striktne dijete bez glutena zahteva dodatne materijalne izdatke, koji značajno povećavaju troškove života. Takođe, određivanje seroloških parametara bolesti, koji su vrlo bitni u njenom otkrivanju i praćenju, u većini slučajeva nisu pokriveni obaveznim osiguranjem.

Šta ako posumnjate da imate ovaj poremećaj ?
Obratite se udruženju Srbije za celijakiju. Ovo udruženje predstavlja humanitarnu i neprofitabilnu organizaciju koja radi u javnom interesu. Osnovali su ga roditelji obolele dece uz saradnju i podršku naših eminentnih stručnjaka. Na molbu udruženja pedijatrijska sekcija srpskog lekarskog društva oformila je stručni savet udruženja sastavljen od 30 pedijatara iz svih regija republike srbije koji se bave ovim problemom i koji, na tom polju, predstavljaju priznate i dobro poznate stručnjake.

Žitarice bez glutena
Postoje vrste žitarica koje prirodno ne sadrže gluten i mogu se koristiti umesto onih koje ga sadrže. U žitarice koje prirodno ne sadrže gluten spadaju, pirinač, proso, heljda, amaranth, tef i kvinoja.
Priprema hleba, slatkiša i drugih proizvoda od žitarica bez glutena, razlikuje se od pripreme istih proizvoda od žitarica koje ga sadrže, jer je gluten lepljiva belančevina koja olakšava postupak pečenja. Kod žitarica koje prirodno ne sadrže gluten, obratite pažnju da nisu kontaminirane žitaricama koje ga sadrže ( npr. prilikom mlevenja, transporta ili skladištenja ). Kako biste bili sigurni, upotrebljavajte žitarice I brašna s oznakom “bez gluten” ili koje preporučuju društva za celijakiju.

Sigurne namirnice
Postoje brojni proizvodi koji prirodno ne sadrže gluten i sigurni su za upotrebu: prethodno navedene vrste žitarica bez glutena, krompir, plodovi mahunarki, tapioka, kesten, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, biljna ulja, voće i povrće.
Pored proizvoda koji prirodno ne sadrže gluten, postoje i dijetetski proizvodi koji na sebi imaju oznaku precrtanog klasa pšenice, koja osigurava da proizvod ne sadrži gluten i da je usaglašen sa važećim zakonom.

Rizične namirnice
Rizične su sve namirnice, koje mogu sadržati gluten kao sastojak ili dodatak. Na primer, gotova jela, suvomesnati proizvodi, sojini umaci, sladoled. Naročito je važno pročitati spisak sastojaka na ovim namirnicama, budući da gluten mora biti naveden u sastojcima proizvoda. U rizičnu grupu spadaju i namirnice za koje postoji mogućnost da su prilikom proizvodnje kontaminirane glutenom.

Zabranjene namirnice
Zabranjene su sve vrste žitarica i namirnice koje sadrže gluten, pšenica, raž, ječam, pir, kamut, ozimi pir, emmer, bulgur, kus-kus, tritikale. Zob je takođe potrebno izbegavati, jer je često kontaminirana glutenom.